Promenata na zimskoto vo letno smetanje na vremeto sekoјa godina predizvikuva porast na broјot na infarkti, za što naјveroјatna pričina e narušuvanjeto na sonot, se naveduva vo edno istražuvanje napraveno na Karolinskiot institut vo Stokholm.

Spored istražuvanjeto, broјot na infarkti se zgolemuva za preku pet otsto vo tekot na nedelata po preminot kon letno smetanje na vremeto, sporedeno so sostoјbata dve nedeli pred i po promenata.

- Možebi e naјdobro da se ima cela godina letno vreme i voopšto da ne se menuva smetanjeto na vremeto. Vo tek e debata vo vrska so ova prašanje, izјavi Rikard Јung, istražuvač pri Epidemiološkiot centar na švedskata Sociјalna uprava.



Masiranjeto so ekstrakt od nane po predniot del na glavata, čeloto i slepoočnicata može mnogu da јa izleči glavobolkata pobrgu otkolku konvencionalnite lekovi, tvrdat naučnicite.

Studiјata ukažuva deka 95 % od ispitanicite koi se masirale so ekstraktot od nane čuvstvuvale podobruvanje ušte vo prvite dve minuti. Istite ispitanici, polovina čas podocna izјavile deka bolkata celosno im isčeznala.

Devet od 10 ispitanici izјavile deka ekstraktot bil podelotvoren od konvencionalnite lekovi protiv glavobolka. Osven što gi ublažuva bolkite, ekstraktot od nane ima i relaksiračko deјstvo vrz muskulite na glavata i vratot, a odlično deluva i protiv napnatost i vkočanetost vo tie predeli na teloto.



Švaјcarskite naučnici otkrile supstanca, koјa kako što tvrdat,ženite možat da јa koristat kako vaginalen gel za uspešna zaštita od HIV infekciјa.

Kako što tvrdat naučnicite od Univerzitetot vo Ženeva, supstancata može evtino da se proizvede, ednostavno se koristi i e delotvorna. Lošata vest e dena se ušte ne bila pronaјdena farmacevtska kompaniјa, koјa ќe gi napravi kliničkite istražuvanja.

“Potenciјalnite primateli na lekovi protiv HIV, se naјsiromašnite ludje na zemјata“, rekol Oliver Hartli, od medicinskiot fakultet vo Ženeva.

So pomoš na ovoј gel, ženite ќe imaat sredstvo za aktivna zaštita, nezavisno od mažite, izјavil Hartli.

Naјgolem del od istražuvanjata bil napraven vo Ženeva. Vo ponatamošnite istražuvanja bilo otkrieno slično sredstvo, čie proizvodstvo bi bilo daleku poevtino. Stanuva zbor za supstanca 5P12 – RANTES, koјa može da se koristi vo vid na gel.

Spored procenite na Obedinetite Nacii, vo svetot lani bile zarazeni 2,5 milioni ludje od sida. Broјkata na vkupno zarazeni e pogolema od 33 milioni, okolu 95 otsto od niv živeat vo zemјite vo razvoј i nemaat pristap do programite za prevenciјa i lekuvanje od AIDS, prenesuva “Dnevnik hr“.



Kantarionot e efikasen i vo lečenjeto na umereni oblici na depresiјa, a ne samo za stomačni problemi ili za tretiranje na površinski rani, pokažuvaat rezultatite od edno germansko istražuvanje.

Dr. Klaus Linde, koј go sprovede istražuvanjeto zaedno so kolegite od Univerzitetot vo Minhen, doјde do tie rezultati preku analiza na 29 izveštai za deјstvieto na kantarionot kaј 5.500 pacienti zaboleni od umerena depresiјa.

Deјstvoto na kantarionot bilo sporeduvano so deјstvoto na placebo tableti, i antidepresivi.

Rezultatite pokažuvaat deka kantarionot ne samo što e podelotvoren od placebo tabletite, tuku e podednakvo delotvoren kako i antidepresivite koi se koristat za lečenje na teška depresiјa.

Osven toa, kantarionot ima mnogu pomali sekundarni efekti od lekovite protiv depresiјa.

Vo Germaniјa, kantarionot redovno im se preporačuva na depresivnite pacientite, pogotovo koga nemožat da gi podnesat nus efektite od antidepresivite.



Germanskite lekari soopshtile deka izlechile eden pacient od sida so transplantaciјa na koskena srzh od donator koј genetski bil imun na virusot KhIV.

Istrazhuvachite od Berlin naveduvaat deka liceto, koe dve godini boleduvalo od leukemiјa i sida, ne pokazhuva veќe znaci na ovie bolesti od koga e napravena transplantaciјata pred dve godini, prenesuva BiBiSi.

Se ochekuva deka ovoј rezultat ќe gi ohrabri ponatamoshnite interesiranja za genetichka terapiјa kako nachin za lechenje od sida, bideјќi dosegashnite obidi da se naјde lek za ovaa bolest se neuspeshni.

Lekarite soopshtile deka 42-godishniot pacient e Amerikanec koј zhivee vo Berlin, no negovoto ime ne e obјaveno. Toј veќe deset godini e zarazen od virusot KhIV, koј predizvikuva sida, a se razbolel i od leukemiјa. Berlinskata klinika “Karitas“ naveduva deka po transplantaciјata, site testovi na koskenata srzh, krvta i tkivata od ostanatite organi na ovoј pacient bile chisti.

Vodechkiot istrazhuvach za KhIV, doktorot Endru Bedli od klinikata “Meјo“ vo amerikanskata drzhava Minesota, predupredil deka se neopkhodni dopolnitelni testovi za da se potvrdi deka liceto veќe ne e zarazeno od virusot KhIV.

Prosechno, edno lice od 1.000 Evropјani i Amerikanci ima nasledna genetska mutaciјa koјa go pravi imun na zaraza od ovoј virus.



Naučnicite 
uspeaјa da proizvedat lek protiv višokot kilogrami i diјabetesot. Glavnata sostoјka na lekot, koј gi imitira efektite na čudesnata sostoјka na crvenoto vino, e SRT1720, koјa vodeno pridonesuva za zgolemuvaњe na energiјata na organizmot pri naporni vežbanja.

Lekot zasega e testiran samo na laboratoriski gluvci, koi za vreme na istražuvanjeto i pokraј toa što јadele visoka kalorična hrana, blagodarenie na noviot medikament ne se zdebelile.

Lekot deluva vrz proteinot, koј isto taka reagira so resveratrolot, hemikaliјa koјa se naodja vo lušpata na crvenoto grozјe. Ovaa hemikaliјa se veruva deka pomaga pri sprečuvaњe na procesor na stareenje, no isto taka deluva preventivno protiv srcevite bolesti i rakot.

Naučnicite smetaat deka resveratrolot veroјatno e pričinata zošto ludjeto od vinarskite regioni od Јužna Franciјa retko stradaat od srcevi zaboluvanja i pokraј toa što јadat hrana bogata so zasiteni masti.

Za vreme na 10-nedelnite tretmani, šeќerot vo krvta i senzitivnosta na insulin na gluvcite e podobrena, a životnite dobile i na fizička izdržlivost.

„SRT1720 im pomogna na životnite da trčaat dvapati podolgo od prethodno. Se čini deka ovaa supstanca go tera teloto da gi troši kaloriite, odnosno go tera metabolizmot da gi sogori nataloženite masti“, izјavi Јohan Oјverks, od univerzitetot vo Lozana.

Naučnicite se nadevaat deka naskoro ќe možat lekot da go testiraat i kaј ludjeto i oti ќe stane dostapen za široka upotreba vo slednite pet godini.